Reljef Šumadije, planine, brda, proplanci, domaće i divlje životinje prirodni su resursi kojih ima u izobilju. Obronci Rudnika, Bukulje, Ješevca, Kosmaja i Bešnjaje pružaju mogućnosti za lov, planinarenje, rekreaciju, šetnju, kao i za veliki broj drugih aktivnosti i sadržaja vezanih za seoski turizam. Planinski deo Šumadije, nudi izuzetno pogodne uslove za razvoj banjskog turizma. Guste šume, čist vazduh, izvorišta lekovitih voda kao i šetališta u netaknutoj prirodi, samo su potencijali koji se dopunskim sadržajima mogu usmeriti ka još kvalitetnijem stacionarnom turizmu.


Bukovička banja ne raspolaže smeštajnim kapacitetima, tako da je šansa za razvoj seoskog turizma oko ovog poznatog lečilišta realno moguća. Banja Voljavča, takođe već sada ima potrebe za većom i boljom ponudom objekata i sadržaja namenjenih turistima. Ljubiteljima sporta i rekreacije u prirodnom ambijentu, na raspolaganju je veliki broj jezera i reka interesantnih za lov, ribolov, veslanje ili plivanje. Jezera Gruža, Garaši, Grošnica kao i Šumaričko jezero u neposrednoj blizini grada Kragujevca, mogu se slobodno staviti u ponudu svake turističke organizacije. Uz to treba pomenuti i rečne tokove: Lepenice, Gruže, Jasenice, Kubršnice, Boračke reke i nezaobilazne Velike Morave. Opuštanje uz ribolov može biti nagraćeno bogatim ulovom smuđa, skobalja, šarana, štuke, soma, amura, deverike, crvenperke, bodorke ili babuške.



Šumadija, mesto rođenja moderne države obiluje bogatim istorijskim sadržajima, kulturnim nasleđem, brojnim spomenicima i očuvanom autentičnom arhitekturom. Manastire Blagoveštenje, Voljavča, Nikolje, Kamenac, Drača, Divostin, Grnčarica, Hram Vaznesenja Gospodnjeg posećuje veliki broj turista, uglavnom izletnika. Spomenici Karađorđu,Đuri Jakšiću,Tanasku Rajiću, zgrada Teatra, Gimnazija, Spomen muzej u Šumaricama, Knežev konak, Hipodrom u Kragujevcu oslikavaju prošlo vreme i čuvaju sećanje na ljude i događaje.


Tradicionalni objekti, koji su i posle dva veka ostali očuvani, mogu se naći u gotovo svakom šumadijskom selu. Stare drvene kuće, nekadašnji vajati, restauracijom mogu postati atraktivni apartmani za goste iz grada. Etno sela sa ogradama od pruća, stazama od ćeramide, starim ognjištima i drugim sadržajima prave su oaze za odmor i uživanje.


Redovni i sezonski poslovi na seoskim domaćinstvima, pružaju priliku za razvoj radnog turizma. Sakupljanje šumskih plodova, lekovitog bilja, branje voća, kao i priprema i prerada proizvoda na tradicinalan način, privlače pažnju ljubitelja sela i seoskog ambijenta. Domaća kuhinja , hleb pečen od brašna sa ,,vodeničkog točka,,, izvorska voda, pića iz sopstvenih podruma, pečenica, sir, kajmak, prirodni med nisu glavni ali su jedan od motiva za dolazak na selo. Autentičan, originalni proizvod, stvoren očuvanjem starih zanata i veština, lep je suvenir i uspomena na boravak u Šumadiji. Ručno rađene skulpture, slike, duborezi, tkani ili vezeni predmeti nose u sebi duh podneblja u kome su nastali. Stari zanati, gostoprimljivost ljudi i harmonija sela, dodatni su elementi od kojih se može kreirati izuzetno bogata turistička ponuda. Dobar način propagiranja i razvoja seoskog turizma je i putem raznih manifestacija .


Savetodavci PSS Kragujevac u okviru svojih redovnih aktivnosti trenutno rade na edukaciji seoskih domaćinstava i prezentaciji rezultata u cilju što boljeg predstavljanja postojećih kapaciteta u seoskom turizmu . Cilj nam je takođe da zainteresujemo i nove učesnike u ovoj sferi razvoja sela i seoskog domaćinstva .



Suzana Nešković , dipl.ing.